Nirvana

Više te ne volim.

Ni tvoje zelene oči, ni smeđu kosu koju sam uvek posmatrao iz daljine, jer sam se plašio da ne saznaš da sam te voleo. Ni one sate koje smo provodili zajedno u mom krevetu, gledajući filmove, slučajno dirajući jedan drugome prste. Ne volim ni kako hodaš ni kako pričaš. Ne volim te, jer si ti mene zaboravio.

Više te ne volim.

Ni naša spavanja i gurkanja i flert koji smo imali svaki put kada smo spavali jedan kod drugoga. Ni tvoje glupe izjave i provale dok smo šetali. Ne volim čak ni kad ti pomenu ime, a sve ga češće čujem u naokolo. Oni dani moje patnje su prošli.

Više te ne volim.

Preboleo sam te posle 2 godine. Neću više da se sećam ni januarskog jutra kad sam te video na stanici, kad sam se zaljubio u tebe. Ni kada nas je zaustavila policija, pa smo nemo stajali, uplašeni. Preboleo sam te i nastavio dalje. Neću da se sećam ni kada sam ostajao budan celo veče, gledajući te dok spavaš i dišeš. Ni svih svađa koje sam mrzeo, jer si bio previše glup i ponosan da prihvatiš čenjenicu da si u pravu. Zaboravio sam te, ne volim te više...

 ...ali te i dalje volim...

... i tvoju kosu, i zelene oči i rupice kad se smeješ. I to, koliko sporo shvataš neke stvari. I kad te vidim u gradu sa gitarom, kada mi se ne javiš, nego me pogledaš sa prezirom, ja i dalje osećam ljubav. Kako od jednom da 2 godine ljubavi bacim u vodu? Kako? I sećam se svih ovih stvari, a pogotovu januarskog jutra kad si nosio kaput i nasmejao mi se. U celom onom snegu, tvoje zelene oči su svetlele, a rupice na obrazima su ti bile crvene od hladnoće. Tada sam osetio, prvi put u životu, ljubav prema nekome, i bilo mi je krivo što je u pitanju muška osoba, a posebno najbolji drug. Sećam se i kad smo se šetali i kad sam hteo da ti kažem, ali nisam mogao. I sećam se kada sam ti rekao, a ti okrenuo glavu, i otišao zauvek.

Kaži mi kako i ja tebe da zaboravim, i hoću. Kaži mi, i nikad te više neću voleti.