50 Stvari koje sam naučio u srednjoj
školi
By K.O.L.
Srednja škola je prekretnica
života mnogih starijih osoba sa kojima sam pričao do sada. U njoj pronađete
sebe, pronađete druge. Otkrijete svet oko sebe i počinjete da ga gledate očima
intelektualca, očima odrasle osobe. Izađete iz starog društva, i srednja škola
vas baci u potpuno novo okruženje sa novim licima, novim pričama i novim
avanturama koje vas iščeuju. Za četiri godine koje su mi usledile nakon prvog
septembra moje prve godine u gimnaziji, naučio sam dosta novih stvari. Počeo
sam da gledam na svet drugačije, postao svestraniji, razumniji, imao zanimljive
prolazne faze, iskustva, i najbitnije, stekao prijatelje za život. Pred vama su stvari koje je naučio
najnormalniji ginazijalac za svoje srednje školovanje.
1.
Ko
sam. Počeo sam srednju kao uplašeni klinac koji i dalje gleda japanske
crtane i sluša J-Rock. Nakon toga, bio sam u urbanom fazonu skejterki i
beskorisno velikih slušalica i pisao W, TJ i X (umesto H). Od ateiste, preko
agnostika, do osobe koja veruje u neku unikatnu filozofsku sliku Boga. Od
rokera do najobičnije osobe koja sluša muziku za svoju dušu. Od deteta, do
muškarca.
2.
Ko su
ostali ljudi. U osnovnoj školi smo se družili sa osobama koji svi,
uglavnom, imaju isto mišljenje o svemu, i razlikujemo se samo po karakteru i
polnim interesovanjima. U srednjoj školi smo se družili sa ljudima koji imaju
svoje mišljenje; koji se protive tvom; koji su umetnici, racionalisti;
samoživi, velikodušni, asocijalni, boemi, svestrani, konzervativni... Primetio
sam da će se neki najgorim mogućim tehnikama koristiti za dostizanje svog
cilja, ili zadovoljstva, dok će neki igrati pošteno, ulagajući krv, suze i
znoj. Naučio sam od kakvih se ljudi sastoji svet.
3.
Šta je
ljubav (ili ti, šta NIJE ljubav). Da se razumemo: ono što smo nekad mislili
da je ljubav, nije ljubav. To su nam bile simpatije, i njih ćemo DOSTA da imamo
u srednjoj školi. Ljubav je kompleksna ali i jednostavna. Prijatna ali i
strašna. Ujedno i lepa i ružna. Ali jedno je univerzalno. Ljubav se svima javi
u srednjoj školi, u bilo kakvom obliku. Meni se javila kao ljubav za umetnost.
Ljubav prema ostalima. Ljubav prema onima koji je i tebi prružaju.
4.
Da pijem.
Prvo alkoholno piće sam popio krajem druge godine srednje škole. Prvi put
sam se napio... tri dana kasnije. Od klinca koji prezire ljude koji se hvale
kako mnogo piju, postao sam osoba koju pamte kao onog ko mora da se napije, bio
to osamnaesti rođendan, kućna žurka ili najobičniji izlazak na kej. Od osobe
koja mrzi alkohol, postao sam osoba koja ne može bez njega (u granicama
ne-zavisnosti).
5.
Koliko da
pijem. Svi se sećamo onog prvog osamnaestog na koji smo otišli. Sav taj
besplatan alkohol, sve te mogućnosti: Tekila, Pelinkovac, vino, pivo,
špricer... a onda se nađeš u situaciji kako se miriš sa dugogodišnjim
neprijateljima, igraš uz Seku Aleksić i Jelenu karleušu, i kako držiš svojim
prijateljima u pijanstvu glavu, suzdržavajući stomak da se i sam ne prevrti.
Naravno, toga se setiš uz par osoba koji nisu pili te večeri, koji ti, gotovo
uvek, pomažu da popuniš rupu u pamćenju, nakon poruke na Fejsbuku „Da častiš.
Sad si u vezi!“ Čekaj, ŠTA?
6.
Da pušim.
Svi smo mi licemeri. Ne znam ko je to rekao, ali ko god da jeste, bio je
mudar i znao je šta priča. I cigare sam mrzeo, posebno zato što u mojoj kući
niko ne puši, i zato što mi generalno smeta dim, ali godina osamnaestih
rođendana je STVORENA za ovakve stvari... Naravno, dok ti se ne okrene stomak
prvi put, baš zato što si pijan zapalio cigaru i povukao dim. A onda shvatiš da
si zasvistan, i da daješ 200 kinte za paklicu svake nedelje; svakog dana.
7.
Da se
opustim. Ponekad, nakon puno obaveza koje uključuju učenje, vanškolske
aktivnosti, kućne poslove, itd, valja sesti, razmisliti o bilo čemu, skuvati
kafu, pozvati nekog da se prošetate. Nije škola samo učenje, te preporučujem
odmor svakome. Od njega očistite glavu od napetosti i silnog učenja, lakše
pamtite, i, odmarate se. Imajte i vi svojih pet minuta.
8.
Da svi
tračare, pa čak i profesori. Za četiri godine školovanja, naravno da će
prijatelji da se svađaju sa vremena na vreme. U tom periodu „bacanja hejta“,,
sve se pročuje. I sa kim je ko bio; koliko puta; gde, kako... Šta je radio onog
dana kad nije bio u školu. Šta se desilo te večeri na ekskurziji (i koliko puta
i sa koliko osoba). A što se tiče dela o profesorima, ima i toga, ali ponekad
je mudro ćutati.
9.
Da
tračarim. Ponekad, kad vam je dosadno, i nemate o čemu da pričate, naravno
da je zabavno baviti se tuđim životima. Bile to laži, ili ne, zanimljivo je.
Ili, jednostavno, ako na nekog „bacate hejt“, najbolja osveta je širenje
tračeva.
10.
Da sakupljam
tračeve. Uvek postoji ona jedna osoba
koja zna sve o svima.
11.
Da su
momci veće tetke od devojaka. Mogu da priznam da sam većinu tračeva čuo od
momaka, i da su ti tračevi uglavnom bili sočniji.
12.
Da je
razlika između nas i profesora mala. Što dokazuje gore. Kada radiš
vannastavne aktivnosti sa profesorima, vidiš da su i oni ljudi od krvi i mesa,
koji ponekad (a nekad i jako često) opsuju, postupe impulsivno, nezrelo,
detinjasto. Da se i oni preziru, svađaju i vode život srednjoškolca.
13.
Ko su
pravi prijatelji. U srednjoj školi sigurno upoznate jednu osobu za koju
znate da će da bude tu za vas kad god vam zatreba. Osobu koja vam je držala
glavu iznad lavaboa; osobu koja je stajala uz vas kad su svi bili protiv; osobu
koja vam je pomogla da se pronađete. Nebitno da li se ona seli na drugi kraj
sveta, ili ne, neka prijateljstva ostaju zauvek, i baš se ista sklapaju u
srednjoj školi.
14.
Principe.
U beskrajnim diskusijama na časovima društvenih nauka i književnosti,
naučite da razmišljate svojom glavom, i gradite svoje neke principe. Gimnazija
je najbolje mesto za ovako nešto, jer vas tamo uče da bivate intelektualac.
Naravno, ti principi će nekad da vam zarade lošu ocenu, ili četiri godine
prezira od tog profesora koji se UPORNO VRAĆAO prvog septembra sledeće godine,
ali to je ono što vas čini onim što jeste. I grešite ako mislite da se oni ne
menjaju. Čovek se menja dok živi, a sa tim, menja i principe.
15.
Da spavam
na časovima. Ja, koji sam bio brendiran kao štreber u osnovnoj školi, koji
je shvatao bežanje sa časova kao tabu, a spavanje na časovima kao najgori vid
bunta, evoluirao sam u osobu koju, takođe pamte, kao onog koji svake druge
nedelje spava na klupi. Tačno da zbog ovoga možete sebi da smestite par kečeva
u rubrici, ali je osećaj neverovatan, i nije me stid kada se cimnem iz sna
nakon rečenice „Veličkoviću, spavaš, a?“
16.
Da bežim
sa istih. Šta reći? Svi smo mi nekada. Nisi išao su srednju školu ako nisi
bežao sa časova.
17.
... a da
ne dobijem neopravdani. Mi, učenici, vremenom naučimo kako da se manipuliše
obavezama, školskim lekarima, pedijatrima, pa čak i profesorima, a laži
pažljivo biramo, i tako se oslobađamo onog čuvenog pisma za roditelje nakon 5
neopravdanih.
18.
Praktični
rad (ako me razumete). Ti silni pamfleti! Ti neprijatni razgovori sa
roditeljima! Napokon su se isplatili! I nakon toga, osećate se kao da ste na
vrhu sveta. Kao da vas boli uvo za sve!
19.
Školovanje.
Zapravo, u srednjoj školi sam naučio dosta stvari iz nastavnog programa
koje su, kako zanimljive, tako i korisne za u buduće. I ne, ne pričam o
najvećoj količini padavina u Srbiji tokom predhodnih 100 godina, već o čitanju
ličnosti, fiziologiji čoveka (koju možete, zdravim razumom, koji pretpostavljam
da imate, da povežete sa zdravom ishranom i dnevnim aktivnostima), istoriju
svog naroda...
20.
Da se
vanškolske aktivnosti isplate. Prvo sam išao na sajmu nauke upoznao bitne
ljude koji su mi pomogli oko učenja, i pomoćiće u daljem školovanju. Zatim sam
se družio sa osobama iz 12 zemalja Evrope, sa kojima sam još u kontaktu. Nakon
toga sam radio oko debata, i ugostio Holanđana, da bi godinu dana kasnije
posetio Amsterdam, i ostao u Holandiji nedelju dana uz minimalno troškova.
Zatim išao na letnje, Niške festivale besplatno, išao na razna predavanja,
seminare, volontirao, itd... Ako se potrudite, i ako vam je zaista stalo do
svoje škole, sav trud će da vam se isplati, bila to ocena iz nekog predmeta ili
odlazak u Holandiju ili Francusku.
21.
Da čitam
knjige. Ovako. Bio sam jedan od onih koji su ceo život odrasli uz monitor i
džojstik, i prezirao sam knjige, dok nisam iz dosade (jer mi je za vreme
letnjeg raspusta nestao internet, i nisam ga imao mesec dana) uzeo knjigu da
pročitam. I nakon te prve, uzeo i drugu, i nakon mesec dana, uhvatio sam sebe
kako neumoljivo čitam knjigu za knjigom, misleći „zašto ja za ovo nisam znao
ceo život?“ I zaista, kada pogledam sebe danas, mogu da se pohvalim da sam
pročitao veliki broj knjiga koje su mi pomogle da pronađem sebe, razumem druge
i dale mi inspiraciju i motivaciju da postanem, nekada u budućnosti, pisac ili
književni kritičar.
22.
Da cenim
ljude, bili oni moji prijatelji ili neprijatelji. Ne shvatajmo ovo
bukvalno. Kad kažem neprijatelji, mislim na one koje zaobilazim u širokom luku,
i ne bih nikada želeo da budem deo njihovog društva. U grupnom radu, na radu
oko manifestacija i projekata, sarađivao sam sa svakojakim osobama koje sam, iz
dna duše, prezirao. Ali iskustvo mi je pokazalo da čak i takve ljude treba
ceniti, jer svi mi posedujemo razne kvalitete, uprkos svim odbojnim manama.
Osoba koja ne ume jednu, najobičniju, prostoproširenu rečenicu da sklopi, može
da ima tako genijalnu ideju, ili alternativno rešenje za neku komplikovanu
situaciju da vas iz mesta iznenadi njihovom skrivenom genijalnošću.
23.
Da je
nastavni program dobar koliko i profesori. Imao sam dosta zamena profesora
iz raznih predmeta, a posebno iz onih koje sam mrzeo (ili i dalje mrzim) celim
duhom. Tada sam shvatio da predmet i plan nastavnog programa zavisi ne samo od Ministarstva, kao neke više
sile, nego i od profesora. I rekao bih, više od profesora. Najveći kvalitet
profesora je način na koji on prenosi znanje nama, učenicima. Dok postoje oni
koji samo dođu spremni za čas, ispredaju, izdiktiraju, odu, i zahtevaju da
znamo sve ono što nisu rekli, postoje i oni koji, da ga sročim, izbanalizuju rečenicu
po rečenicu, i objasne tako da je nemoguće ne shvatiti. Mada najviše volim onaj
tip profesora koji zapravo VOLE svoji predmet, i predaju sa entuzijazmom,
pritom se sećajući da su i oni nekada bili učenici, i zaobilaze sve one dosadne
delove, ili ih, jednostavno, ukrase anegdotom ili kratkom, petominutnom
diskusijom.
24.
Da smo
svi ljudi. Svi smo mi isti, bez obzira na to kome su mama i tata doktori,
hirurzi, preduzetnici ili predsednici država. Svi imamo probleme, i svi gledamo
kako da prođemo i kroz ovaj dan najbolje moguće.
25.
Da je
bitno šta ti misliš, a ne šta masa misli. Ako se vodimo logikom da je tačno
ono što svi kažu da jeste, dodali bismo još hiljadu godina na onih hiljadu, u
srednjem veku. Većina srednjoškolaca je opredeljena kao član neke svoje grupice
ljudi, kojima svima vlada neka norma ponašanja, i često, svi oni imaju isto
mišljenje. Ili moraju da imaju isto mišljenje. Probleem svakog tinejdžera je da
se uklopi u društvo, ali su svi zaokupljeni tom idejom usamljenosti, da sebe
totalno izgube iz vida, plašeći se da se suprotstave ostalima. Temelj svakog
jakog društva su različitosti. Ako svi imaju jedno ustaljeno mišljenje, onda tu
nema diskusija, nema polemika, nema rasprava. Ako postoje različitosti u
mišljenjima, onda tu postoji kreacija, razgovor, diskusija, koja ne mora da se
završi (koja NE SME da se završi) svađom, već uvažavanjem ili ne uvažavanjem
tuđeg mišljenja. I zašto je ikoga briga šta drugi misle, ako se mi osećamo
zadovoljni i srećni sa našim nekim običajima i (vrlo često) stilom oblačenja?
26.
Ko su
hipsteri. Bio je dovoljan jedan odlazak u FeedBack da saznam, a godinu dana
preko, da shvatim. To je nova rasa društveno-socijalnih osoba koji teraju
kontru mejnstrimu (lakše, konformizmu) i trude se da budu različiti, čineći
sebe istima.
27. Kako da
radim stvari koje nikada neće da mi koriste. Integraljenje, logaritmovanje, srednja, godišnja količina
padavina u Smederevu, kristalizovanje plavog kamena, korišćenje Lazarusa...
28.
Da je
život kurva. Život nije fer, pomirite se sa tim. Ko to shvati na vreme,
lepše će da mu bude.
29.
Da se ne
žalim (jer ili može gore, ili te niko ne pita). Zaista. Nikoga ne zanima
što je vašoj babi sinoć bio rođendan, niti da li vam je uginuo hrčak, niti da
li nisi stigao da učiš zbog treninga. A posebno što nisi čuo da će to da bude
na pismenom. Ćuti, i jedi. Ako nećeš, gladuj.
30.
Da
postoji svako za svakoga. Prve dve godine sam bio usamljeni, depresivni
tinejdžer, koji se krije u senci društva, dok nisam postao svesniji sebe, i
svog okruženja. Prijateljstva i veze su jaki onoliko koliko kompromisa postoji
u istim. Ne postoji osoba koja je po nekom sudbinskom šablonu stvorena za vas.
Vi stvarate tu osobu.
31.
Da neka
prijateljstva nisu večna. Tužna istina. Često to ide uz ono „ako je ovoliko
dobro, neće dugo da traje.“ Ili neko nađe vezu, pa, ili on zapostavlja društvo,
ili mu društvo zavidi. Ili, jednostavno, to uopšte nije ni bilo prijateljstvo
od početka.
32.
Da NIKO
nije ono što se predstavlja u prvoj godini. Ne moram da vam pričam. Samo se
setite prve godine i uporedite.
33.
Uz malo
alkohola, sve je moguće. Najčešće, nagla promena u muzičkom ukusu, kao i
otkrivanje skrivenog talenta za igranje. Ali najviše volim pijane tračeve.
Čisti su kao i vodka koja ih priča.
34.
Da budem
ponižen. Tačno. Bio sam objekat raznih neslanih šala, i bivao ponižen, i
ubedaren, ali su me baš te stvari ojačale, i naučile da shvatam neke šale na
sopstveni račun.
35.
Da
ponižavam. Ali te isto nauče osvetom.
36.
Kako da
izlazim na kraj sa problemima. Bilo to, pomenuto, ponižavanje, ili kratak
rok za neki pismeni, ili ljubavna kriza, iskustva su najbolji učitelji života.
Čovek živi sam za sebe, i bori se sa sopstvenim problemima. Samo on može da ih
reši. Drugi mogu da ga savetuju, mogu da mu pomognu, ali nikada da reše njegove
probleme umesto njega. I što više imate problema, to više jačate, i postajete
zreliji.
37.
Da svi
imaju probleme. Ne postoji osoba bez problema. A posebno ne oni koji ih,
naizgled, i nemaju. Oni su najgori, i oni su, najčešće, u najvećim problemima.
Bio to onaj lik iz odeljenja koji može da smuva bilo koju ribu, ali večno
tražeći ljubav, ili onaj koji ima sve što poželi, ali nema drugare sa kojima će
to da podeli.
38.
Da sa
određenima ne treba da se druži. Sasvim je u redu ako sa nekim nećete da se
družite, ili ako neko neće sa vama. Uvek postoji neko, kao što sam naglasio, ko
će da vam odgovara, i kome će da odgovarate. Uvek postoje osobe koje vas
živciraju nekim svojim postupcima. Ne gubite vreme sa tim ljudima. Nađite svoju
manjinu (ili većinu) i ostanite uz njih.
39.
Da svi
imamo komplekse. Zaista nemam šta više da kažem od ovog. Samo pogledajte
sebe od pre nekoliko godina, i sebe sada, i pogledajte uzrok svih promena koje
ste prevazišli. Naćićete neki svoj skriveni kompleks, za koji niste ni znali.
Naravno, klasifikacija kompleksa se deli na one sitne, aktivne, krupne i
katastrofalne.
40.
Da sa
nekim profesorima ne treba ulaziti u diskusiju... zato što, ili imaju
preveliki ego da priznaju da nisu u pravu, ili su, jednostavno, u pravu, pa ćeš
da ispadneš glup pred svima. Kao i činjenica da će da te uzmu za zub u naredne
četiri godine, i uvek ćeš da budeš u onoj grupici koja poslednjeg časa u godini
odgovara za ocenu.
41.
Da igram
kolo. Ne zbog fizičkog vaspitanja, nego zbog Pelinkovca i vina.
42.
Da kuvam.
Zato što mi ne pada na pamet da živim sa roditeljima ceo život.
43.
Da su
buduće generacije sve gore i gore. U našim očima, naravno. Nema dobrog i
lošeg u ovom svetu. Sve je pitanje dogovora. Ali da, buduće generacije su sve
provokativnije i provokativnije, sa sve manje i manje tabua. Izlasci su im duži
od naših u njihovim godinama (a i u ovim). Razmaženiji su, i imaju neke svoje
čudne običaje, kao što je stajanje u centru celo veče, ispred MekDonaldsa, samo
da bi bili primećeni. ŠTA?!
44.
Da
upadnem u svako društvo. Jer je svima potrebno. Sa svakim možete da se
družite, dokle god se uskladite i nađete zajednički jezik. To, naravno, ne
znači da menjate CELO SVOJE BIĆE I STAVOVE. To, jednostavno, znači da budete
„cool“ .
45.
Da su
muškarci površni. Ovo je za vas, devojke. Da, muškarci su površni, i često
nas ne zanima kakve ste iznutra. Ako se momku ne svidi spoljašnjost, neće se
truditi da vas upozna. Tačno, bitno je ono što je iznutra, ali ovo je istina.
Muško sam.
46.
Da su
žene sujetne. Devojke, sve drugarice vam zavide na nečemu. U svakom
trenutku mogu da vas ogovaraju iza leđa. Svaka devojka je ljubomorna na drugu
zbog NEKE sitnice. Bio to ljubičasti pramen, koji se vi plašite da izvučete,
ili minjak, u kome je vama glupo da dođete u školu. Nisam žensko, ali znam
žene.
47.
Da pijem
kafu. Previše kafe. Noćni život je uvek aktivan. Ludovanje uz markere, i
žurka sa geografiom. Opijanje kafeinom je najbolja metoda ostajanja
pristrasnim.
48.
Uzore. Bio
to profesor, razredni, lik iz knjige, drug iz klupe ili predavač na sajmu
nauke. Susretnete se sa osobom, i kažete sebi „sutra, to hoću da budem ja!“
Uzori su bitan deo odrastanja i pronalaženja sebe. Bez njih, ne bismo znali
kojom stazom da hodimo. Ne bismo znali koji put da izaberemo. I naravno, možemo
ih imati više.
49.
Da škola,
ipak, nije loša. Mislim, hej! Pogledajte šta sam ja sve naučio. Nemoguće da
vam se ništa uzbudljivo nije desilo u srednjoj.
50.
Da ćemo
svi mi jednom da se okrenemo, i kažemo sebi „Nedostaje mi srednja.“ Meni se
to skoro desilo. A desilo se i vama. Priznajte.