Nirvana

Pesma leda i vatre - Igra prestola 

U današnje vreme retko ćete se susreti sa novom knjigom koja će ostaviti jak utisak na vas i oduševiti svojom radnjom, likovima i, onim darom svakog dobrog pisca, načinom na koji vam isti dočarava svet u koji se upuštamo. Kao što sam pomenuo, u današnje vreme su svetski bestseleri knjige za žene u srednjim i poznim godinama, žene u klimaksu i isfrustrirane žene sa smanjenim libidom. 1994-e godine, američki pisac je iznenadio ljubitelje drame, misterije, epske fantastike i, generalno, čitaoce bilo kojih žanrova, prvog knjigom sage „Pesma leda i vatre“, „Igrom Prestola“.

Ako volite Tolkina, a znam da ga volite, volećete i Džordža Martina... samo na totalno drugačiji način. Kvalitet nekog pisca je u njegovoj sposobnosti da potrese svoju čitalačku publiku svojim stvaranjima. Za Tolkina to znači neobičan svet mašte u koji se upuštamo iz stranice i stranicu, i očekujemo nove fantastične elemente što vište čitamo. Za Martina je da vas veže za nekog lika, da se saosećate sa njim, da ga zavolite, da bi na kraju želeli da izbodete čoveka (Martina) zbog okrutnosti i tragedije koju je pripisao tom liku. Mada, sa druge strane, i u sposobnosti da vam prikaže psihu tog lika, i koliko god podmukao, zao, odvratan, bezdušan, ružan i podao on bio, ipak osećate neko poštovanje prema njima. Martin vas vodi u izmišljeni svet srednjeg veka, pun zamkova i istorije stare hiljadama godina. Dok kod Tolkina imamo trunku realnosti koja se prožima kroz svet fantastike, kod Martina imamo preplitanje realnosti i fantastike koji čine takav sklad, da ni sami ne možete da kažete da li čitate epsku fantastiku ili najobičniju srednjovekovnu dramu...

...ali, naravno, naša priča počinje sa zmajevima... dobro, ne počinje. Strpićemo se za zmajeve. Naša priča počinje sa 7 drevnih kuća Vesterosa, kontinenta koji smešno podseća na izokrenutu Britaniju. Plemenite kuće su Starkovi, Lanisteri i Barateoni. Starkovi su kraljevi severa, Lanisteri kraljevi Livačke Stene, zamka sa neiscrpnim rudnicima zlata, i Barateoni, čiji je Gvozdeni presto koji vlada kraljevstvom. Pre Barateona, tačnije 11 godina pre njega, vladala je najplemenitija loza od svih u Vesterosu, loza Targerijena. Targerijeni potiču iz Esosa, kontinenta na istoku (Westeros kao zapad, i Essos kao istok), sa oblasti koja se danas zove Stara Valirija. Targerijeni su bili vatromrođeni, tj. Imali su krv zmaja. Vladari zmajeva i okrutni osvajači, došli su u Vesteros pre hiljadu kodina sa Egonom osvajačem i njegovim sestrama, koji su pokorili tadašnje vladare Vesterosa i zauzeli presto. Kada su sve kuće klekle pred njim, naredio je da vatrom svojih zmajeva istope mačeve svih kraljeva Vesterosa i naprave Gvozdeni presto. Tada je počela vladavina Targerijena i nova era zmajeva.

Loza Targerijena, kao najplemenitija od svih, zahtevala je da svaki budući vladar bude čistokrvni Targerijen. To je, u principu značilo, da se Targerijeni žene svojom krvlju, i dobijaju potomke od svojih sestara, kao što je Egon to uradio sa svoje dve sestre Renis i Visenijom. I tako je loza Targerijena opstajala na prestolu zahvaljujući čistoj krvi, ugledu i zmajevima, koji su palili svaku vojsku pred sobom, pa čak i zamkove kao što je Harendvor (Harenhall), najveći zamak Vesterosa. Tri stotina godina pre dolaska uzurpatora, umro je poslednji zmaj, i Targerijeni su nastavili svoju vladavinu, zadržavši ugled i moć nad svim kućama. Kao poslednji predstavnik loze Targerijen bio je Ludi kralj Eris. Eris je bio jedan od onih primera genetike, kada postoji 25% šanse da se dete iz incesta rodi sa mentalnim manama (a nije jedini primer takve osobe u knjizi), i zbog toga je i prozvan Ludim kraljem. Njegov sin, Regar, je bio razlog da se Robert Barateon pobuni protiv Targerijena, i otpočne rat za preuzimanje prestola. Dakle, Regar Targerijen je bio ugledni princ Vesterosa i naslednik svog oca, kralja. Najpoželjniji vitez u kraljevstvu želeo je jednu ženu, lepšu od svih ostalih, koja je bila zaručena samom Robetu Barateonu. Lijena Stark, sestra Edarda Starka, vladara severa, bila je žrtva Regarove otmice, i iskra za pokretanje rata koji će izokrenuti eru vladavine Targerijena zauvek. Nakon što Regar otima Lijenu, Robert podiže bunu, i prikuplja ljude za rat. Među plemićima koji su stali uz njega, bio je i Tivin Lanister, vladar Livačke Stene (Castely Rock), zamka sa neiscrpnim rudnicima zlata. Saznavši to, Eris naređuje svom prvom maču kraljeve garde, Džejmiju Lanisteru, Tivinovom sinu, da izađe pred kapije, i ubije oca. U među vremenu, Ned stark odlazi u kulu u kome se nalazila Lijena na samrti, i izlazi iz nje sa crnim vestima. Saznavši to, Robert ubija Regara i svu njegovu decu. Za to vreme, dok vojska prodire u Kraljevu luku (King's Landing) i Crvenu Utvrdu (Red Castle), glavnu utvrdu Vesterosa, Ned Stark ulazi u odaju sa tronom, i svedoči ubistvu kralja Erisa od strane svog prvog mača, Džejmia Lanistera, kasnije prozvanim Kraljeubica. Dvanaest godina kasnije, počinje prva knjiga Martinove drame.

Dakle, ovako. Zarad održavanja Martinove čitačke publike koja stalno raste, ukratko ću pokušati da ispričam fabulu kjnige. Robert Barateon, novi kralj Vesterosa, dolazi na sever u Zimovrel (Winterfell), zamak Neda Starka da ga moli da on bude kraljeva desnica, jer je predhodna desnica, Džon Erin, iznenada umro (a shvatićete da u Igri Prestola ništa nije iznenadno i slučajno). Zatečen ispred kralja, Barateona, i kraljice, Sersei Lanister, Ned kao Robertov najbolji prijatelj iz detinjstva pristaje da napusti sever, i odlazi u Kraljevu Luku. Neka njegova deca ostaju u Zimovrelu, kao što je Bren, jedanaestogodišnji dečak kojeg je vitez kraljeve garde, poznati Kraljeubica, gurnuo sa kule Zimovrela, jer je Bren video kraljicu i njenog brata blizanca (Džejmija) kako učestvuju u aktu vođenja ljubavi. Sa njim ostaje i najmlađi Stark, trogodišnji Rikon, kao i najstariji Stark, princ Rob. Starkovo kopile, Džon Snežni (John Snow) odlazi na veliki zid na severu sa ujakom, u želji da služi kao štit sedam kraljevstva od utvara preko zida. Ćerke, Arija i Sansa, kreću sa njim, jer je Sansa zaručena princu Džofriju, Robertovom prvom sinu.

Daleko preko Uzanog Mora (The Narrow Sea), u slobodnom gradu Pentosu, vidimo mladu devicu Deneris, plavokosu lepoticu ljubičastih očiju, kako se kupa u vreloj vodi. Njen, takođe plavokosi brat sa ljubičastim očima, dolazi u njene odaje, i saopštava joj da je udaje za vođu divljaka na dalekom istoku, kala Droga (khal Drogo), i da će on njoj obezbediti vojsku koja je potrebna za preuzimanje njihovog zakonodavnog prestola. Čekaj, šta? Plava kosa, ljubičaste oči, presto... ovo jedino može da znači... Da. Da loza Targerijena nije ugašena. Deneris Targerijen, jedan od vaših omiljenih likova, je kao što sam pomenuo, jedanaestogodišnja devica zaručena vođi Dotraka, divljačkog naroda koji jedino zna da se bori i jaše konje. Od starijeg brata je ceo život slušala o Vesterosu, iako je bila tek dete da bi ga se sećala, i vođena je njegovim slepim pričama kako je ona jedina nada za povratak pravog mira u Vesteros. Udaje se za Droga, i na poklon dobija tri skamenjena zmajeva jajeta, stara 300 godina.

U međuvremenu u Kraljevoj Luci, Ned Stark uviđa koliko je Vesteros korumpiran, zao i iskvaren. Kao desnica, koja nikada nije ni tražio da bude, njegov je zadatak da savetuje razmaženog Roberta koga zanimaju samo žene, vino i lov. Zatim vidimo Sersei i Džejmija, i njihovu iskvarenu incestoidnu vezu, i vašeg omiljenog lika, Tiriona Lanistera, njihovog mlađeg brata. Tirion je, naime, patuljak. Ubivši svoju majku na samom porođaju, omražen je od strane oca, kralja Livačke Stene, i od strane svoje sestre. Tirion je, kako idemo kroz knjigu, u više navrato pokazao kako je uprkos svojim fizičkim nedostatcima jak karakter, koji koristi glavu umesto mača za dobijanje svojih bitaka. Svako sa kim sam pričao gotivi Tiriona, poznatijeg kao Bauk, zbog njegovih mudrih, sarkastičnih odgovora, čelične smelosti i izuzetne hrabrosti i inteligencije. Optužen za pad malog Brena, izvlači živu glavu sa svog suđenja, i odlazi u kraljevu luku. Tamo zatiče fijasko, vredan čitanja knjige, zbog kojeg ćete mrzeti svet, knjigu i pisca, ali ujedno i dobiti želju za JOŠ Igre Prestola, koja traje u nedogled.

Između ostalog. Ako planirate da čitate knjigu, ili gledate seriju, spremite se za dosta erotskih scena, brutalnih ubistava, političkih tabua, za nepravdu, incest, unutrašnju borbu likova, poštenje, nepoštenje, za ljubav, mržnju, rat, mir i, preko svega toga, igru prestola. Jer u igri prestola ili dobijaš ili umireš, kaže Martin, a dobijaju samo oni koji pažljivo prate i pametno igraju svoje figure.

A, da, i na kraju su zmajevi. Jedini zmajevi na svetu, koji će izazvati pametnju i postati jedino oružje mlade Deneris da preuzme presto i povrati mir u Vesteros.

K.O.L.