Nirvana

Progutaj me Tamo, sebe ti dajem.

Ne mogu da čekam vremena daleka.

Vremena što ljudi nazivaju krajem,

Na čijem kraju smrt s osmehom čeka.

Progutaj me Tamo, neću da bežim.

Nemam za šta. Presušile mi suze.

Ne bojim te se, već samo ležim

i patim jer njega od me gnev uze.

Progutaj me Tamo, neću da se borim.

Ni perom, ni pesmom. Nikakvim mačem.

Uzmi me, želim, jer u sebi gorim

I trudim se, iz očaja da ne zaplačem.

Progutaj me Tamo, jer ne želim da živim

U ovoj bedi što zovu životom.

U ovom času jedino sebe krivim

Što sam se nekad ponosio divotom.

Progutaj me Tamo, ali čekaj još malo.

Još samo momenat dok ovo napišem.

Znam da nikome nije stalo